Проучавање епоха и стилова у српској књижевности 19. и 20. века, Наслеђе, бр. 13, Крагујевац, 2009, стр. 45-60.
У раду се анализира положај српске културе и књижевности, утврђивање граница епоха и стилова, са свим специфичностима које се могу уочити у проучавају српске књижевности са становишта књижевне историје. Рад се заснива на покушају разлучивања поступка у стварању схеме српске књижевности и формирању њене историје. Посебна пажња је посвећена концепцијама које су у својим историјама књижевности формирали Јован Скерслић, Јован Деретић, као и књижевни теоретичар Драгиша Живковић. Указује се на могућност осавремењавања предтсављања српске књижевности посредством књижевне мапе, која показује нов квалитет из домена визуелне студије у тумачењу периодизације и јаснијег дефинисања епоха, праваца и стилова 19. и 20. века. [На овом сајту је објављена КЊИЖЕВНА МАПА].
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића, Лицеум, 15, Крагујевац, 2011., стр. 179-188.
Студија се једним делом бави околностима под којима су настајала интересовања српских књижевних историчара и теоретичара за проучавање античке уметности, са посебним освртом на утицаје књижевног стваралаштва. Пажња је посвећена обимној студији о Лесинговом делу Лаокоон, о елементима изналажења језгра у проучавању граница између сликарства и поезије.
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића је била често у употреби, било да је реч о књижевно-историјским погледима или тумачењима савремене књижевности. У основи професор Ђурић је држао до тога да је све давно написано (давна уметност) имало утицаја и чинило део савремености.
