МИЛАН Д. ВУРДЕЉ, КАКО БИ ПОЕЗИЈУ ПРОМИШЉАО ВИЈОН?/// (Малиша Станојевић, „Читање поезије”, Филолошко-уметнички факултет, Крагујевац, 2020, стр. 165), Књижевност и језик, LХVIII/2, Београд, 2021.
Не дешава се често да овдашња књижевнонаучна продукција понуди ис-
траживање у ком се огледа такав диверзитет тема и проблема - а затим и ме-
тодолошких приступа истима -као што је то случај са књигом Читање поезије
Малише Станојевића. У светлу досадашње Станојевићеве библиографије, коју,
између осталог, чине поетски и прозни наслови, теоријски чланци, књижевнои-
сторијски и културноисторијски огледи, најрецентнија његова стручна моногра-
фија, публикована у склопу вишеструко занимљиве библиотеке Црвена линија
Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу, превасходно се поима као још
један прилог дивергентним професионалним усмерењима аутора.
Малиша - призор младости, рад Николе Станојевића, 2017.
Разгледање црно-беле фотографије и њена трансформација. Померене линије - ликовна визуелност у бојама које су могле чинити овај призор.
ВЛАДИМИР МИРКОВИЋ — „ТРАГ У ДРВЕТУ”
Владимир Мирковић је један од оних стваралаца који у дрвету проналази линије које творе уметничко дело примењљиво у хришћанској религији.
Мирковић у овом материјалу који је структурално увек нов, неједнаке тврдоће и боје, урезује нове линије и у дослуху са изразом који је творен од природе, ствара свој уметнички израз. Ово преиначење једне од природе створене лепоте у другу која тежи да се допадне оку представља ликовни дуборезачки рад и код овог уметника чини основу његовох трагалаштва и напора који је очитује у свакој урезаној линији.
