Зелене Симонидине очи, Књижевност и језик, Београд, бр. 3-4, 2009, стр. 355-362.
У студији се осветљава лице краљице Симониде, на основу књижевних, сликарских и историјских фрагмената. Посебна пажња је посвећена оку које је честа тема када је реч о овој историсјкој личности и њеној судбини, преко категорије означене као узимање вида, са освртом на мотиве и изградњу лика у Бојићевој драми Краљева јесен и поезији Милана Ракића. Доминантна су два аспекта: Симонида као сведок и актер једног времена; Симонидин уметнички портрет и однос према њему у српској култури и књижевности.Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића, Лицеум, 15, Крагујевац, 2011., стр. 179-188.
Студија се једним делом бави околностима под којима су настајала интересовања српских књижевних историчара и теоретичара за проучавање античке уметности, са посебним освртом на утицаје књижевног стваралаштва. Пажња је посвећена обимној студији о Лесинговом делу Лаокоон, о елементима изналажења језгра у проучавању граница између сликарства и поезије.
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића је била често у употреби, било да је реч о књижевно-историјским погледима или тумачењима савремене књижевности. У основи професор Ђурић је држао до тога да је све давно написано (давна уметност) имало утицаја и чинило део савремености.