Зелене Симонидине очи, Књижевност и језик, Београд, бр. 3-4, 2009, стр. 355-362.
У студији се осветљава лице краљице Симониде, на основу књижевних, сликарских и историјских фрагмената. Посебна пажња је посвећена оку које је честа тема када је реч о овој историсјкој личности и њеној судбини, преко категорије означене као узимање вида, са освртом на мотиве и изградњу лика у Бојићевој драми Краљева јесен и поезији Милана Ракића. Доминантна су два аспекта: Симонида као сведок и актер једног времена; Симонидин уметнички портрет и однос према њему у српској култури и књижевности.„Поетско сећање и стваралачка фантазија Булата Окуџаве у посвети Франсоа Вијону”, Митолошки зборник 35/2, Рача, 2015.
Булат Шалвович Окуџава, совијетски и руски књижевник, објавио је 1963. године песму посвећену Франсоа Вијону. На поетизован начин Окуџава је у свету књижевности обновио сећање на великог француског песника, Нашој културној јавности песма је постала позната 70-их година 20. века када је Окуџава боравио у Београду и Загребу. Уз гитару отпевао је песму Франсуа Вийону, која је преведена под насловом Молитва и представио нови стил „поезија уз мелодију”...