И после свега љубав, у: А.нђелка Милојковић, „Несанице”, Београд, 2006.

Анђелка Милојковиће је била српска списатељица, најчешће представљана коа нова Мир Јам. Била је професор српскохрватског језика и југословенских књижевности и магистар, социолог књижевности. Бавила се истраживањем тривијалне литературе, о којој је у часописима објавила више запажених радова (Књижевност, Твар, Slavia, Свет речи). Објавила је књиге: Горка јесен љубави, Некад неки Себастијан, Љубовање, Сећање на заборав, Несанице. У својим кратким причама и новелама писала је о љубави лирским сликама изузетног сензибилитета.

Опширније...

Рукопис "Личност и историја" Ратка Нешковића, Анали Филолошког факултета, бр. 23, Београд, 2011, стр. 77-84.

„Анали” Филолошког факултета у Београду посветили су 2011. године свеску посвећену Ратку Нешковићу (Доњи Статовац 1941 – Београд 2009).

Опширније...

Живот и списатељска судбина Милице Јанковић, Анали Филолошког факултета, Београд, 1985, стр. 181-19

Опширније...

Страдија Радоја Доманвића, Зборник радова „Лако перо Радоја Домановића”, Крагујевац, 2008, стр. 117-124.

Први број „Страдије“ изашао је 25. децембра 1904. године, формата 18 х 25. Радоје Домановић власник и уредник листа обратио се публици  уводником „Здраво, здраво!“ у коме одговара на примедбу многих да он нема више о чему да пише.  Домановић пише: „О публико српска, добричино моја, како си грдно проста и наивна. Прошао је 29. мај (1903), али смо остали ми. Ми исти, онакви какви смо и пре били. Погинуо је (краљ) Александар, а то значи много добра, али не значи све“. Већ у првом броју назначена је идеја листа, тј. да Домановић не одустаје од критике друштва, од исказивања односа према партијама, људима, догађајима који се одвијају у свакодневици живота који је он добро познавао.

Опширније...