Две књиге Милице Јанковић: „Исповести” и „Међу зидовима”, Нова реалност из сопствене собе, Београд, В. Градиште, 2015, стp. 51-66
У раду се указује на вредности прозе Милице Јанковић, са посебним освртом на теме и мотиве у њеним књигама „Исповести“ и „Међу зидовима“. За осветљавање прозе ове списатељице узета је књига с почетка њеног књижевног стваралаштва, када ју је Јован Скерлић сврстао у „Историју српске књижевности“ и трајно јој одредио место у српској књижевности, као и књига која је међу последњим насловима у ауторкином стваралачком опусу. Већи део текста у раду „Две књиге Милице Јанковић: Исповести и Међу зидовима“ написан је 1979–1980. године
„Једна песма Џепна књига Песмарица”
еСтварност, Аранђеловац, 26. 08. 2019, објављује омаж Влаји из Глибовца, са посебним освртом на самиздате овог необичног песника на почетку 20. века и на феномен који се није поновио. Ова необична личност, српске и југословенске (контра)културе, прошла је век живота, као што су пролазили велики песници, а с друге стране остао је ван књижевних токова. До скора се сматрало да је Влаја остао незабележен, непознат песник,
Рукопис "Личност и историја" Ратка Нешковића, Анали Филолошког факултета, бр. 23, Београд, 2011, стр. 77-84.
„Анали” Филолошког факултета у Београду посветили су 2011. године свеску посвећену Ратку Нешковићу (Доњи Статовац 1941 – Београд 2009).
