„Димитрије Вученов по други пут у Шумадији”
Стварност, Аранђеловац, децембра 2017, објављује чланак са поднасловом — Сећање посвећено личностима српске књижевности: Радоју Домановићу, сатиричару и професору Димитрију Вученову, књижевном историчару.Чланак, после објављивања, послат пријатељима имао је и личну импресију:
„Посвећеност сликарству Милице Јанковић”, Нова реалност из сопствене собе, Београд, В. Градиште, 2015.
Током 19. века појавиће се у српској култури неколико жена сликара, међу којима је прва жена сликар била Ктараина Ивановић (1811-1882). Њен пут следиће познате сликарке, међу којима су најзначајније Надежда Петровић (1873-1915), Даница Јовановић (1886-1914) и Милена Павловић Барили (1909-1945). Овим веома успешним сликаркама придружују се и многе друге које су започеле сликарски рад, али које нису имале значајни успех и које су оставиле скромнији траг у овој врсти стваралаштва. Међу њима је и име Милице Јанковић (1881-1939) која је све време била посвећена сликарству.
Рукопис "Личност и историја" Ратка Нешковића, Анали Филолошког факултета, бр. 23, Београд, 2011, стр. 77-84.
„Анали” Филолошког факултета у Београду посветили су 2011. године свеску посвећену Ратку Нешковићу (Доњи Статовац 1941 – Београд 2009).
„Карађорђе у Горском вијенцу: (историја, литература, традиција)”, Зборник радова „Настајање нове српске државе”, Велика Плана, 1998, стр. 163-170.
О песми Посвета праху оца Србије није се писало у тој мери као о самом делу Горски вијенац. Међу значајнија проучавања и тумачења могу се навести коментари Милана Решетара, коментар и тумачење Милана Шевића, белешке и објашњења Вида Латковића, студија о Његошу Миодрага Поповића, коментари Николе Банашевића и студијe Јована Деретића и Радоја Симића. У наведеним коментарима Посвета је тумачена с једнаком пажњом као и Горски вијенац и чини значајну грађу за разумевање песничког дела великог писца српског романтизма
