Анегдота као основ за причу, поговор у књизи „Време старог сома”, Драгана Бискуповића, Београд, 2003, стр. 207-211.
Драган Бискуповић је био професор српкохрватског језика и југословенских књижевности. Бавио се новинарством, писао прозу и уређивао књиге. Рођен је у Горачићима у подножју Јелице планине. Милован Витезовић, рецензент књиге „Време старог сома” између осталог пише: „Писац се суди са својим временом, ма о чему писао, сматрао је Меша Селимовић (у поводу свог Дервиша). Драган Бискуповић се суочава са својим временом у својим сатиричним списима, судећи се, па и пресуде изражавајући у хибернацији слободног разуме”. Бискуповић је објавио и књигу кратких прича, романсираног карактера под називом Атеисти граде цркву.
„Карађорђе у Горском вијенцу: (историја, литература, традиција)”, Зборник радова „Настајање нове српске државе”, Велика Плана, 1998, стр. 163-170.
О песми Посвета праху оца Србије није се писало у тој мери као о самом делу Горски вијенац. Међу значајнија проучавања и тумачења могу се навести коментари Милана Решетара, коментар и тумачење Милана Шевића, белешке и објашњења Вида Латковића, студија о Његошу Миодрага Поповића, коментари Николе Банашевића и студијe Јована Деретића и Радоја Симића. У наведеним коментарима Посвета је тумачена с једнаком пажњом као и Горски вијенац и чини значајну грађу за разумевање песничког дела великог писца српског романтизма
„Поетско сећање и стваралачка фантазија Булата Окуџаве у посвети Франсоа Вијону”, Митолошки зборник 35/2, Рача, 2015.
Булат Шалвович Окуџава, совијетски и руски књижевник, објавио је 1963. године песму посвећену Франсоа Вијону. На поетизован начин Окуџава је у свету књижевности обновио сећање на великог француског песника, Нашој културној јавности песма је постала позната 70-их година 20. века када је Окуџава боравио у Београду и Загребу. Уз гитару отпевао је песму Франсуа Вийону, која је преведена под насловом Молитва и представио нови стил „поезија уз мелодију”...
