Тоде Чолак је био редовни професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Предавао је хрватску књижевност, а у исто време, као уредник омладинске ревије „Венац” (Горњи Милановац) био је посвећен стваралаштву младих песника. Подстицао је младе да читају, али и пишу поезију. Откривао је таленте и прикупљао песме младих стваралаца. Одабаране циклусе песама објављивао са фотографијом аутора. Штампао је десет антологија од којих су му најзначајније: „Искрене песме” (љубавна поезија), „Векова тамних нежности” (родољубива поезија), „Међу јавом и међ сном” (мисаона поезија), „Никад више … (елегије), „Безданој беди краја нема” (социјална поезија), „Лелечу звона дечанска” (Лирско говорење југословенских песника о Косову).
Опширније...
