И после свега љубав, у: А.нђелка Милојковић, „Несанице”, Београд, 2006.
Анђелка Милојковиће је била српска списатељица, најчешће представљана коа нова Мир Јам. Била је професор српскохрватског језика и југословенских књижевности и магистар, социолог књижевности. Бавила се истраживањем тривијалне литературе, о којој је у часописима објавила више запажених радова (Књижевност, Твар, Slavia, Свет речи). Објавила је књиге: Горка јесен љубави, Некад неки Себастијан, Љубовање, Сећање на заборав, Несанице. У својим кратким причама и новелама писала је о љубави лирским сликама изузетног сензибилитета.
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића, Лицеум, 15, Крагујевац, 2011., стр. 179-188.
Студија се једним делом бави околностима под којима су настајала интересовања српских књижевних историчара и теоретичара за проучавање античке уметности, са посебним освртом на утицаје књижевног стваралаштва. Пажња је посвећена обимној студији о Лесинговом делу Лаокоон, о елементима изналажења језгра у проучавању граница између сликарства и поезије.
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића је била често у употреби, било да је реч о књижевно-историјским погледима или тумачењима савремене књижевности. У основи професор Ђурић је држао до тога да је све давно написано (давна уметност) имало утицаја и чинило део савремености.
„Карађорђев устанак” Драгомира Манојловића (запис о слици на зиду)
ДОМ КАРАЂОРЂА је монументално здање у шумадијској варошици Рача, грађен у периоду 1921-1933. године. Ауторство пројектовања и изгледа приписује се архитектима Влади Симићу и Драгиши Брашовану.
Јована Д. Миловановић објавила је рад „Карађорђев дом у Рачи: између локалног и југословенског идентитета”, 2016. године. У раду се истражује историја настанка овог здања, без уласка у детаље ентеријера.
У холу, с десне стране, налази се слика на зиду „Карађорђев устанак”, аутора Драгомира Манојловића, наставника ликовног образовања. Слика је настала 60-их година прошлог века и размере је 2,25 х 3,10.
