ВЛАДИМИР МИРКОВИЋ — „ТРАГ У ДРВЕТУ”
Владимир Мирковић је један од оних стваралаца који у дрвету проналази линије које творе уметничко дело примењљиво у хришћанској религији.
Мирковић у овом материјалу који је структурално увек нов, неједнаке тврдоће и боје, урезује нове линије и у дослуху са изразом који је творен од природе, ствара свој уметнички израз. Ово преиначење једне од природе створене лепоте у другу која тежи да се допадне оку представља ликовни дуборезачки рад и код овог уметника чини основу његовох трагалаштва и напора који је очитује у свакој урезаној линији.
„Епохе и стилови у српској књижевности 19. и 20. века”, Београд-Крагујевац, 2002, приредили: Малиша Станојевић, Слободан Лазаревић.
Приређивачи књиге дали су прецизну слику, избором текстова еминентних научника који су се бавили епохама и стиловима српске књижевности, која теоријски и књижевно историјски осветљава књижевну мапу, иновативну визуелну студију тумачења периодизације. Приликом израде неких делова књижевне мапе, „вишезначност” термина сузбијанa је тако што смо одређене везе и односе микроцелина у оквиру једне епохе или односе између епоха и стилова видели, како би рекао Дилтај, као склопове који се стварају у времену и у којима се задржавају одређена сећања на ток.
