Поезија и проза

Познати италијански књижевни часопис „Ла Вализа” из Барија објавио је у двоброју 47-48, децембра 1997, песме Малише Станојевића са кратком биографијом и фотографијом. Објављено је седам песама: Il libro sarà distrutto /Књига ће бити уништена/;  La taumaturgia dei cieli serbi /Чудотворство сербских небеса/; I cani della guerra piangono nel paradiso /Пси рата плачу у рају/: I frutti del ciliegio bianco /Плодови беле трешње/ L'immagine dell'angelo bianco /Слика белог анђела; L'agonia del cosmo /Агонија космоса/ и песму у прози без наслова, у избору и преводу књижевника Драгана Мраовића (сталног члана редакције из тадашње Југославије). 


ХРАБРОСТ И ПРЕДОСЕЋАЊЕ/// Ово је песма о глумици која је пре своје смрти објавила читуљу. Дуго ме прати мисао и наратив те невероватне приче... Да ли се неко сећа, , , да ли је неко приметио, , , пре деценију/две, или… Чувао сам тај лист „Политике”, а онда је све нестало, изгубљено. Помислио сам да то може поезија да сачува, за неко време... док не пронађем страницу новина. Тако је настајала ова песма о животу, лепоти, о нестајању...

Приповест 
За сламку крви 
[Имагинација историје војника Радомира,
у знак сећања на претке, страдање у Великом рату,
на шпанску грозницу и на велики број празних гробова.
Новембар 2018, март 2019. године]