У раду се указује на вредности прозе Милице Јанковић, са посебним освртом на теме и мотиве у њеним књигама „Исповести“ и „Међу зидовима“. За осветљавање прозе ове списатељице узета је књига с почетка њеног књижевног стваралаштва, када ју је Јован Скерлић сврстао у „Историју српске књижевности“ и трајно јој одредио место у српској књижевности, као и књига која је међу последњим насловима у ауторкином стваралачком опусу.  Већи део текста у раду „Две књиге Милице Јанковић: Исповести и Међу зидовима“ написан је 1979–1980. године
и део је магистарског рада „Теме и структуре наративне прозе Милице Јанковић“. Ментор је био професор савремене српске књижевности Милош И. Бандић, који је скренуо пажњу на списатељицу која је објавила већи број књига и заложио се да се критичким истраживањем и анализом утврди шта је остало уметнички вредно, живо и актуелно у прозном стваралаштву једне од најчитанијих писаца између два светска рата

отвори текст преко целог екрана