Зелене Симонидине очи, Књижевност и језик, Београд, бр. 3-4, 2009, стр. 355-362.
У студији се осветљава лице краљице Симониде, на основу књижевних, сликарских и историјских фрагмената. Посебна пажња је посвећена оку које је честа тема када је реч о овој историсјкој личности и њеној судбини, преко категорије означене као узимање вида, са освртом на мотиве и изградњу лика у Бојићевој драми Краљева јесен и поезији Милана Ракића. Доминантна су два аспекта: Симонида као сведок и актер једног времена; Симонидин уметнички портрет и однос према њему у српској култури и књижевности.
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића, Лицеум, 15, Крагујевац, 2011., стр. 179-188.
Студија се једним делом бави околностима под којима су настајала интересовања српских књижевних историчара и теоретичара за проучавање античке уметности, са посебним освртом на утицаје књижевног стваралаштва. Пажња је посвећена обимној студији о Лесинговом делу Лаокоон, о елементима изналажења језгра у проучавању граница између сликарства и поезије.
Античка књижевност у студијама Војислава Ђурића је била често у употреби, било да је реч о књижевно-историјским погледима или тумачењима савремене књижевности. У основи професор Ђурић је држао до тога да је све давно написано (давна уметност) имало утицаја и чинило део савремености.
Страдија Радоја Доманвића, Зборник радова „Лако перо Радоја Домановића”, Крагујевац, 2008, стр. 117-124.
Први број „Страдије“ изашао је 25. децембра 1904. године, формата 18 х 25. Радоје Домановић власник и уредник листа обратио се публици уводником „Здраво, здраво!“ у коме одговара на примедбу многих да он нема више о чему да пише. Домановић пише: „О публико српска, добричино моја, како си грдно проста и наивна. Прошао је 29. мај (1903), али смо остали ми. Ми исти, онакви какви смо и пре били. Погинуо је (краљ) Александар, а то значи много добра, али не значи све“. Већ у првом броју назначена је идеја листа, тј. да Домановић не одустаје од критике друштва, од исказивања односа према партијама, људима, догађајима који се одвијају у свакодневици живота који је он добро познавао.
„Димитрије Вученов по други пут у Шумадији”
Стварност, Аранђеловац, децембра 2017, објављује чланак са поднасловом — Сећање посвећено личностима српске књижевности: Радоју Домановићу, сатиричару и професору Димитрију Вученову, књижевном историчару.Чланак, после објављивања, послат пријатељима имао је и личну импресију:
