„Потпис на похађање живота”, (живот и дело Т. Чолака), Књижевност и језик, Београд, 1990, бр. 3, стр. 281-284.
Тоде Чолак је био редовни професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Предавао је хрватску књижевност, а у исто време, као уредник омладинске ревије „Венац” (Горњи Милановац) био је посвећен стваралаштву младих песника. Подстицао је младе да читају, али и пишу поезију. Откривао је таленте и прикупљао песме младих стваралаца. Одабаране циклусе песама објављивао са фотографијом аутора. Штампао је десет антологија од којих су му најзначајније: „Искрене песме” (љубавна поезија), „Векова тамних нежности” (родољубива поезија), „Међу јавом и међ сном” (мисаона поезија), „Никад више … (елегије), „Безданој беди краја нема” (социјална поезија), „Лелечу звона дечанска” (Лирско говорење југословенских песника о Косову).
Рукопис "Личност и историја" Ратка Нешковића, Анали Филолошког факултета, бр. 23, Београд, 2011, стр. 77-84.
„Анали” Филолошког факултета у Београду посветили су 2011. године свеску посвећену Ратку Нешковићу (Доњи Статовац 1941 – Београд 2009).
